Свети Стефан (назван Првомученик) је био архиђакон првобитне Јерусалимске цркве и сродник апостола Павла.

Стефан је био први од седам ђакона, које су свети апостоли рукоположили и поставили на службу око помагања сиромашних у Јерусалиму. Зато је назван архиђаконом. Био је Јеврејин који је живио у грчким областима Римског царства.

Православна црква, другог дана по Божићу, молитвено се сјећа Светог првомученика - архиђакона Стефана.

Стефан је био Јеврејин, и то припадник оног дијела јеврејског народа који су живјели у грчким областима и говорили грчким језиком. Био је у сродству са апостолом Павлом, који у вријеме Стефановог мучеништва још увијек није спознао истину Христовог учења.

Страдање светог Стефана збило се годину дана послије силаска Духа Светога на апостоле, односно исте године када се Исус Христос вазнео на небо. Свети Стефан је први хришћанин који је страдао за Господа и зато се назива Првомучеником. Његово мучеништво потресно је описано је на страницама Светог писма Новог завета.

Како каже библијско свједочанство, Свети архиђакон Стефан био је, као и дванаест великих апостола, надахнут силом Духа Светога. Чинио је многа чудеса, помагао људима и сва та његова добра дијела помињу се у Светом писму Новог завета. У тој првој години по страдању и Вазнесењу Христовом, Свети Стефан је огромном снагом своје вјере, својих ријечи и дјела подсећајући на ријечи закона и пророка Старог завета, доказивао Јеврејима, својим сународницима, да су они заиста убили Месију, очекиваног толико вијекова. Због тога је међу својим ближњима имао много непријатеља, али их је увек побјеђивао своји јасним и истинитим ријечима. Како нису могли другачије спријечити његово проповједање, прибјегли су, уз помоћ лажних свједока, клевети да је хулио на Бога и Мојсија, баш као што се збило и са Исусом Христом. Тако су народне духовне стрјешине против Светог Стефана побуниле народ. Као и Христа, Стефана су лажно оптужили и ухапсили. После хапшења, услиједило је суђење.

На суђењу Свети Стефан је одлучно и разложно побијао једну по једну клевету лажних свједока. Изложио је, јасно и са великим поштовањем, цијелу историју Израиља од Аврама, који је први добио обећање о доласку Месије до Мојсија, о којем је говорио са великим страхопоштовањем и уважавањем. Но, истина о Месији још више је разгневила свештеничке и народне полаваре. У том узаврелом тренутку, Архиђакон Стефан погледа у небо и то што је угледао објави свима присутнима: „Ево, видим небеса отворена и сина човјечјег гдје стоји с десне стране Бога." То је разјарило све његове судије те Архиђакона Стефана изведоше из града и убише камењем.

Међу присутним мучитељима био је и Стефанов рођак Савле, који је касније, искрено се покајавши, спознао истину о Господу Исусу Христу, примио његово учење и свето крштење, и остатак земаљског живота провео проповједајући, као апостол Павле, јеванђељску истину, ширећи Христову ријеч и оснивајући црквене заједнице.

А тога дана, када су Јевреји каменовали архиђакона Стефана, стајала је подалеко, на једној узвишици Пресвета Богородица, са светим Јованом Богословом, гледајући мучеништво овог првог мученика за истину њеног Сина и молећи се усрдно Богу за његову душу.

Свети првомученик Стефан, када је пострадао имао је нешто више од 30 година. Његове посљедње ријечи су биле: „Господе, не урачунај им грех овај“.

Сам примјер мучеништва и безпоговорног страдања, Архиђакон Стефан је дао и, дан данас, даје примјер свим хришћанима. Његов примјер најбоље објашњава ријечи да је „крв мученика сјеме Цркве“.

Мошти светог првомученика Стефана су пронађене близу Јерусалима 415. године.

JSN Megazine template designed by JoomlaShine.com